„Velika je razlika u različitim krajevima Srbije. U Beogradu su deca najzapuštenija, to je kapitalistička džungla, a roditelji su odsutni. Tokom predstave osećamo kako deca reaguju na nasilni proces koji se dešava. U Novom Pazaru smo prvi put doživeli ovacije u trenutku kada momak koji glumi žrtvu podigne glavu i suprotstavi se nasilniku. U privatnim gimnazijama smo imali nezainteresovanu decu, koja su jedva bacala pogled na predstavu sa svojih ajfona“, prenosi svoja iskustva Jeftović čija je predstava „Zato što te se plašim“ igrana više od 100 puta.
Psihološkinja i psihoterapeutkinja Smiljana Grujić objašnjava da se vršnjačko nasilje najčešće dešava u školi, među vršnjacima, kada psihološki ili fizički povređuju jedni druge. Ona kaže da se o njemu sve više i više govori, ali da to ne znači da ga sve više i ima.
„Vršnjačko nasilje je tabu tema koja se sklanja ispod tepiha, koju žele da umanje i zaposleni u školama i roditelji. I jedni i drugi vole da predstave da nasilja nema“, rekla je Grujuć u Novom danu.
Ona dodaje da vršnjačko nasilje češće prijavljuju mlađa deca, a što su starija to ređe otkrivaju da su žrtve nasilja.
„Starija deca izgube veru da može da im se pomogne. Dete nasilje treba da prijavi onome kome veruje da može da mu pomogne, bilo to neko od zaposlenih u školi ili roditelj“, kaže psihološkinja.
Gosti Novog dana objašnjavaju da su roditelji često i izvor vršnjačkog nasilja, ali i prepreka rešenja problema, iako sve što rade – rade iz najbolje namere za svoju decu.
„Roditelji često ne žele da sarađuju sa školom ilil to rade na kontraproduktivan način, tako što dolaze da se obračunavaju sa drugom decom ili sa nastavnicima. Taj način nije konstruktivan za situaciju kada postoji nasilje. Jedno od pravila je da se na bes ne reaguje besom i ljutnjom. Pitanje je da li možemo to da naučimo decu ako i sami ne možemo da se izborimo sa tim“, napominje Grujić.
Glumac Ivan Jeftović ukazuje da roditelji „jure paru“ da bi prehranili porodicu zbog čega su previše odsutni iz života dece. A i kada su tu, često daju loš primer na koje se dete ugleda, ne slušajući dobre savete koje roditelji daju. On kaže da sa decom treba preventivno raditi na vršnjačkom nasilju od predškolskog perioda jer je u višim školskim razredima – već kasno.
„U sedmom i osmom razredu, srednjoj školi, već je gotovo. Samo mogu da se konstatuju problemi. Tokom predstave u zadnjem redu uvek vidim par kobaca koji nema šanse da promene svoje ponašanje“, rekao je Jefotvić u Novom danu.
Psihološkinja Smiljana Grujić ističe da živimo u kulturi u kojoj nema opšteg uvažavanja, pa ni deca nisu ohrabrena da drugačije reaguju. Jeftović dodaje da je veliki problem i promocija nasilja kroz medije, koji popounjavaju deci prazninu dok su im roditelji odsutni.
„Likovi iz rijalitija moraju da budu momentalno sklonjeni sa naših ekrana. Likovi koji ništa nisu uradili privlače veliki pozitivnu pažnju i od njih se traže autogrami“, naglašava glumac.
Kroz predstavu „Zato što te se plašim“, u kojoj glimi nasilnika, Jeftović sa kolegama Dejanom Jajčaninom (žrtva nasilja) i Milenom Nikolić (devojka kojoj se sviđa nasilnik), pokušava da sa decom pokrene dijalog o vršnjačkom naislju i ukaže na načine borbe sa njim. Posle predstave sledi predavanje profesora Žarka Trebješanina ili Ratka Božovića, a potom deo u kojem učestvuju i deca.
Troje glumaca se vraća na scenu i prave svojevrsni forum teatar, tražeći od mladih gledalaca da izaberu bilo koju scenu iz predstave i glumcima daju rediteljske instrukcije. U zamenu za to, deca dobijaju aplauz što je, kako kaže Jeftović, jednako lajku na Fejsbuku u virtuelnom svetu.
„Deca ne žele da izađu iz sale, svi žele i svi imaju potrebu i svi hoće da se dokažu. Deca naoružana rešenjem izlaze iz sale“, rekao je glumac, napominjući da deca dobijaju priliku da se izkažu i dokažu na neki drugi način, a ne obavezno nasiljem.
Izvor: N1
Komentari 0