Zablude o prolećnim alergijama

Foto: Freepik

O njima se mnogo zna, ali i dalje je mnogo zabluda, pa je jedan od načina da se upoznamo sa prolećnim alergijama upravo taj – da “razbijemo najčešće zablude.

• Rano je još, neće alergija do kraja aprila

Nije rano, sada je pravo vreme da se priča o prolećnim alergijama!

Znamo svi kada počinje kalendarsko proleće, ali biljni svet ne priznaje ljudske vremenske podele. Za trave je proleće onda kada ogreje sunce. Ova zima i nije bila naročito oštra, pa i vegetacija kreće ranije.

Dovoljno je nekoliko sunčanih  dana da skoro sve ozeleni. Ova godina je čudna, ali bilo je hladnih dana, ali i topla  prva polovina februara obećavaja da će ove godine trave procvetati ranije.

“Iskusni alergičari” su mogli da osete prve simptome već ovih dana!

• Mama ima polensku alergiju, moraju i deca da je “zakače” 

Ne mora baš tako da bude!

Sklonost ka alergijama se naziva atopijska konstitucija.

Prevedeno na običan jezik to znači da postoji genetski zapis koji je zaslužan za alergijske bolesti, to je tačno! Ipak treba znati da se ne nasleđuju alergijske bolesti već sklonost ka alergijama!

To znači da deca verovatno nose „gen za alergiju“ koji su dobila od roditelja, ali uopšte ne moraju da dobiju i polensku alergiju!

I dalje je tajna kako se alergijske bolesti počinju – šta ih tačno “probudi” i zašto neko ima simptome od sedme godine, a neko oboli u 30. godini. Takođe nije potpuno jasno zašto od troje dece iz familije gde su i otac i majka „alergičari“ dvoje nema smetnji, a samo jedno dobije neku alergijsku bolest.

• Dete koje ima polensku kijavicu može da zarazi drugu decu, treba ga se kloniti 

Ma kakvi, ovo nije tačno!

Obična, visusna kijavica se lako prenosi sa deteta na dete, ali to su virusne bolesti! Alergija nije infekcija (iako liči na klasičnu kijavicu), pa se ne može preneti kontaktom bolesnog deteta sa zdravim!

To što nosevi cure, a oči crvene, NIJE dakle od infekcije, pa NEMA opasnosti od zaraze.

• „Mace“ su glavni uzrok prolećnih alergija

„Mace“  nisu uzrok polenske alergije!

Pa kako onda veliki broj dece baš tada ima sve manifestacije polenske kijavice?  To je čista koincidencija! U vreme kada se mace lete svuda oko nas onda cveta i najveći broj trava! Polen je golim okom nevidljiv!

Nažalost, kod alergičnih njega jasno „vide“ ćelije koje stvaraju posebnu vrstu antitela koja su odgovorna za alergijsku reakciju, pa se alergijska kijavica brzo razvija. „Mace“ su prevelike da bi nesmetano stigle u nos i gornje disajne puteve, pa je i tako jasno razumeti zašto one nisu uzrok prolećnih alergija.

Dete ima crvene oči koje stalno svrbe, sigurno je neka infekcija

Nije infekcija jedini uzrok „crvenog oka“.

Alergijska reakcija na polen se odigrava često i oku, tačnje u konjuktivi. Kao što je nos crven i curi, tako je i konjuktiva (fina sluznica koja oblaže očnu jabučicu) napadnuta alergijskom reakcijom.

I za to ima leka, odgovarajuće kapi za oči (koje naravno prepisuje lekar) već za par dana dovode do olakšanja tegoba.

• Polenska kijavica je bezazlena bolest, to će samo proći, ne treba terapija osim fiziološkog rastvora u nos

Nažalost to NIJE tako, i ovo je zabluda!

Svakako, ne radi se o nekoj opasnoj boleštini, ali svako ko je „osetio“ polensku alergiju zna da to nije baš tako bezazleno.

Savremena medicina dobro razume mehanizme nastanka alergija pa su razvijeni zaista korisni i efikasni lekovi za borbu sa prolećnim alergijama. Fiziološki rastvor i slični preparati su korisni za „pročišćavanje“ nosa ali nisu lek protiv alergije! 

Zato su neophodni antihistaminici, ponekad i drugi lekovi koji uspešno eliminišu simptome i znake polenske alergije. Zato ih treba koristiti prema savetu pedijatra.

• Lečenje treba prekinuti čim nestanu tegobe polenske kijavice

Pogrešno!

Lečenje se nastavlja i posle eliminacije simptoma polenske kijavice.

To je zato što je alergijska reakcija prisutna sve dok je prisutno ono što alergiju izaziva! Detetu je već posle nekoliko dana terapije mnogo bolje, ali je polen tu barem nekoliko nedelja. Zato se terapija nastavlja par nedelja posle smirivanja tegoba.

Naravno sve detalje oko vrste i trajanja terapije treba precizirati sa pedijatrom koji prati dete. Roditelji ne treba da prekidaju terpiju „na svoju ruku“, čak iako je detetu vidno bolje.

• „Hormonski“ preparati koji se stavljaju u nos nisu za decu, mnogo su opasni

To nije tačno kada se poštuje doza i trajanje ove lokalne terapije!

Nazalni kortikosteroidi (tako se stručno zovu) su pravi mali „revolucionari“ u terapiji težih oblika polesnke alergije. Oni su veoma efikasni, ali traže nekoliko dana za postizanje pravog efekta.

Hormon (kortikosteroid) je tako farmaceutski upakovan da se njegovo dejstvo ograničava na nosnu sluzokožu, a samomali(beznačajni) deo prolazi u cirkulaciju. Zato, kada se poštuje prepisana doza i kada je trajanje terapije tačno prepisano od strane lekara – nema brige.

Ove lekovi se ne uzimaju bez konsultacije sa pedijatrom jer prekomerna doza i nepotrebno duga terapija mogu dovesti do neželjenih efekata lečenja.

• Dete je imalo blagi oblik alergije na polen prošlog proleća, pa je ove godine neće ni imati

Nažalost, ovo NIJE tačno!

Daleko je veća šansa da će dete ove sezone imati burniju reakciju. To je zato što kod alergija neretko postoji “lančana reakcija” gde se vremenom spektar alergena (koji izazivaju alergijsku reakciju) širi pa i alergijska bolest biva izraženija.

• Nema potrebe da se polenska alergija sprečava, treba je lečiti tek kada se ponovo pojavi

Potpuno pogrešno!

Kada se utvrdi da je dete alergično na polen (jednostavnim alergijskim testiranjem) onda se svake polenske sezone počinje preventivna terapije (profilaksa) pre nego se bolest zaleti.

To znači da bar dve nedelje pre očekivanog polenskog udara treba započeti terapiju lekom koji prepisuje pedijatar koji prati dete. Radi se o dobro ispitanim i pouzdanim lekovima koje koriste milioni dece (i odraslih), a neželjeni efekti terapije su blagi i retki. Zato nema potrebe da se čeka da se alergija ponovo pojavi – treba je „saseći“ u korenu.

• Kad dete ima alergijsku kijavicu sigurno će dobiti i astmu

Ne mora to da se desi!

Činjenica je da jedna alergijska bolest može nagovestiti i druge, ali NE MORA dete koje pati od polenske kijavice dobiti i alergijsku astmu!

Ima ljudi koji decenijama boluju od ove alergijske bolesti, a NIKADA nisu imali asmatski napad.

Kad alergijska kijavico ispravno leči i prevenira astma NIJE na spisku verovatnih komplikacija.

• Alergijska astma kod dece je neizlečiva bolest koja se pogoršava kako dete raste

Nije tačno!

Astma, naročito alergijska, jeste dugotrajna bolest, ali se uz pravovremeno započeto i dobro vođeno lečenje detetu omogućava normalan i kvalitetan život.

Činjenica je da se detetova sklonost ka alergijama ne može izlečiti. To je zapisano u genima koji su, za sada, nepromenljivi. U budućnosti se može očekivati i genska terapija koja će možda rešiti problem predispozicije za alergije kod dece. Do tada nam ostaju brojne terapijske mogućnosti da savladamo bolest!

Od presudnog  je značaja brza dijagnoza bolesti, otkrivanje eventualnih alergena i pravovremeno započinjanje terapije. Odugovlačenje sa davanjem pravog imena bolesti povlači i kašnjenje u terapiji što nije dobro. To ne valja jer proces oštećenja malih i srednjih disajnih puteva napreduje, pa je potrebno više vremena da se stvar okrene na stranu ozdravljenja.

Zato roditelji ne treba da se plaše dijagnoze alergijske astme jer će ogromna većina dece izrasti u zdrave ljude!

• Napad alergijske astme može i sam da prođe – nema potrebe da se uvek daju lekovi, neka se dete izbori

Ovo je izuzetno opasna zabluda!

Napad astme je veoma nepredvidljiv. Nekada se u par sati desi neverovatno pogoršanje opstrukcije pa se deca moraju hitno odvesti u bolnicu. Zato je neprihvatljivo izbegavati lekove koji se daju u napadu astme!

Što pre započnemo adekvatnu terapiju, pre će detetu biti bolje! Ako ne damo lek postoji šansa da se detetu nepotrebno pogorša stanje i da završi u bolnici.