Zablude o prolećnim alergijama

• Antibiotici pomažu u lečenju alergijske astme, pa da se dete „pokrije” nekim antibiotikom širokog spektra

Zabluda „na kvadrat”!

Do pre nekoliko decenija većina dece sa ovih prostora je dobijalo dugotrajnu terapiju antibioticima za astmu koja se tako ne može izlečiti!

Tada se astma zvala bronhitis što prevedeno znači zapaljenje bronhija, pa su se davali antibiotici. Jeste zapaljenje, ali nije bakterijsko! Radi se o alergijskom zapaljenju, dakle nisu bakterije napale disajne organe kod dece sa astmom. Tada su se mnogi mališani lečili od ponavljanih „upala pluća bez povišene temperature“ , a u stvari se radilo o ponavljanim bronhoopstrukcijama, dakle o astmi, koja se ne može izlečiti ni jednim antibiotikom.

Zato je davanje antibiotika kod astme neefikasno!

Ima dece koja mogu imati bronhoopstrukciju u sklopu bakterijske infekcije pluća (na primer mikolazma pnumonija), ali to onda nije alergijska astma! Kada se to desi onda se daju i bronhodilatatori i antibiotici, dakle ne antibiotici sami!

Ovu „kombinaciju“ iskusan pedijatar relativno lako otkriva, tako da je lekar jedini koji prepisuje antibiotik, ako je to potrebno. Nikada roditelji ne treba sami da se odluče na ovaj korak pravdajući se izrekom „za svaki slučaj, da se nešto ne podvuče“ jer se ipak radi o retkom fenomenu.

• Bronhodilatatori se ne smeju davati duže od sedam dana, čak i ako su deo kombinovanih preparata

Netačno!

Tačno je da se bronhodilatatori (beta agonisti) ne daju duže od sedam dana kao monoterapija, dakle kada se samo taj lek daje detetu.

Postoje lekovi koji sadrže dugodelujuće bonhodilatatore u kombinaciji sa inhalatornim kortikosteroidnim lekovima (takav je preprarat koji sadrži formoterol i budesonid). Ovi se lekovi mogu promenjivati i duže od sedam dana, a neretko se daju i više nedelja dok se ne suzbije suženje disajnih puteva (bronhoopstrukcija) koja prati napad astme.

• Dete koje ima polensku alergiju ne sme da se bavi sportom u prirodi

Srećom, NIJE tako!

To je tako bilo dok nisu pronađeni lekovi koji efikasno „drže pod kontrolom“ polenske alergije.

Kod lepo pripremljene dece (kada je preventivna terapija startovala na vreme) nema prepreka da se deca bave bilo kojim sportom. Naravno, ako dete ima druge alergijske tegobe (na primer naporom izazvanu astmu) onda treba „pozvati u pomoć“ alergologa koji će prepisati odgovarajuću preventivnu terapiju koja se uzima pre izlaganja fizičkim naporima. I tu je terapija prilično odmakla, tako da se i vrhunski sportski rezultatu mogu dostignuti i pored alergijsih problema.