Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom: Sve o dečijem dodatku u Srbiji

Dečiji dodatak predstavlja jedno od prava koje je predviđeno Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom.

Ko može da ostvari pravo na dečiji dodatak?

Ostvaruje ga jedan od roditelja koji neposredno brine o detetu, koji je državljanin Republike Srbije, ima prebivalište na teritoriji Republike Srbije i ostvaruje pravo na zdravstvenu zaštitu preko Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, za prvo, drugo, treće i četvrto dete po redu rođenja u porodici, od dana podnetog zahteva (možete ga preuzeti OVDE), pod uslovima koji su predviđenim Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom.

Kao izuzetak od postavljenog pravila predviđena je situacija da majka koja ima troje dece a u sledećem porođaju rodi dvoje ili više dece, ostvariće pravo na dečiji dodatak i za svako rođeno dete u tom porođaju, a na osnovu posebnog rešenja ministarstva nadležnog za socijalna pitanja.

Pod istim uslovima koji su navedeni za roditelja koji neposredno brine o detetu pravo na dečiji dodatak ima i hranitelj i staratelj deteta.

Izuzetno od navedih uslova za hranitelja, hranitelj ili staratelj deteta može ostvariti pravo na dečiji dodatak za najviše četvoro sopstvene dece u porodici i za svako dete bez roditeljskog staranja.

Strani državljanin koji radi na teritoriji Republike Srbije ostvaruje dečiji dodatak, ako je to određeno međunarodnim sporazumom, pod uslovima predviđenim ovim zakonom.
Deca koja ostvaruju pravo na dečiji dodatak

Dečiji dodatak pripada deci koja žive i školuju se na teritoriji Republike Srbije, ako međunarodnim sporazumom nije drugačije određeno.

Dečiji dodatak pripada detetu do navršenih 19 godina života, ako se u svojstvu redovnog učenika nalazi na školovanju.

Dečiji dodatak pripada i detetu koje iz opravdanih razloga ne započne školovanje, odnosno koje započne školovanje kasnije ili prekine školovanje u svojstvu redovnog učenika, i to za sve vreme trajanja sprečenosti, a najdalje do 19 godina života.

Izuzetno dečiji dodatak pripada i posle navršenih 19 godina života za dete za koje je donet akt o razvrstavanju, sve dok je obuhvaćeno vaspitno-obrazovnim programom i programom osposobljavanja za rad, a za dete nad kojim je produženo roditeljsko pravo najduže do 26 godina.

Školovanje jeste sticanje obrazovanja u svojstvu redovnog učenika u osnovnoj i srednjoj školi, a u skladu sa propisima u oblasti obrazovanja.

Izuzetno, svojstvo redovnog učenika smatra se da ima i lice iz osetljivih društvenih grupa i lice sa izuzetnim sposobnostima koje stiče srednje obrazovanje ili obrazovanje za rad u svojstvu vanrednog učenika, ako opravda nemogućnost redovnog pohađanja nastave, uz saglasnost ministra prosvete.

Kako se ostvaruje pravo na dečiji dodatak?

Pravo na dečiji dodatak ostvaruje se ako ukupan mesečni prihod po članu porodice ostvaren u tri meseca koji prethode mesecu u kome je podnet zahtev ne prelazi cenzus. Cenzus je propisani iznos proseka primanja po članu porodice. Svakog 5-og u mesecu objavljuje se novi cenzus za buduće potencijalne korisnike dečjeg dodatka.

Za ostvarivanje prava na dečiji dodatak uzimaju se prihodi svih članova porodice koji žive u zajedničkom domaćinstvu podnosioca zahteva, ostvareni u tri meseca koji prethode mesecu u kojem je podnet zahtev i upoređuju se sa važećim cenzusima na dan podnošenja zahteva.

CENZUS za ostvarivanje prava na dečiji dodatak
Prema Rešenju Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja od 12. januara 2015. godine CENZUS za ostvarivanje prava na dečiji dodatak od 1. januara 2015. godine:
cenzus za ostvarene prihode u skladu sa čl. 19. i 20. Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom – redovan iznos: 8.043,30, uvećan iznos: 9.651,60;
cenzus za ostvarene prihode od poljoprivrede:
– član 19. stav 1. tačka 1. Zakona – redovan iznos: 2,83, uvećan 3,40;
– član 19. stav 1. tačka 2. Zakona – redovan iznos: 6,62 uvećan 7,94
Cenzus za ostvarivanje prava na dečiji dodatak – usklađuje se mesečno sa indeksom potrošačkih cena u RS.
Za samohrane roditelje, hranitelje, staratelje i roditelje deteta sa smetnjama u razvoju za koje je donet akt o razvrstavanju, a koje nije smešteno u stacionarnu ustanovu, cenzus se uvećava prema odredbama zakona za 20 odsto.

Ukupan mesečni prihod po članu porodice utvrđuje se tako što se ukupan prihod porodice podeli na tri meseca i broj članova zajedničkog domaćinstva, na dan podnošenja zahteva.

Pravo na dečiji dodatak može se ostvariti ukoliko podnosilac zahteva, odnosno članovi njegove porodice, ne poseduju novčana i druga likvidna sredstva (ostvarena prodajom nepokretnosti, akcije, obveznice i druge hartije od vrednosti i sl.) u vrednosti većoj od iznosa 30 dečijih dodataka po članu porodice u momentu podnošenja zahteva.

Ako podnosilac zahteva, odnosno članovi njegove porodice poseduju novčana i druga likvidna sredstva u vrednosti većoj od iznosa 30 dečijih dodataka po članu porodice u momentu podnošenja zahteva, podnosilac zahteva ne može ostvariti pravo na dečiji dodatak za period srazmeran broju meseci koji se dobija deljenjem ukupnog iznosa tih sredstava sa prosečnom zaradom u Republici bez poreza i doprinosa.

Pravo na dečiji dodatak može se ostvariti ukoliko podnosilac zahteva, odnosno članovi njegove porodice, ne poseduju nepokretnosti na teritoriji Republike Srbije, osim odgovarajućeg stambenog prostora koji odgovara potrebama pojedinca, odnosno porodice.

Izuzetno od gore navedenog rešenja, pravo na dečiji dodatak može se ostvariti ukoliko podnosilac zahteva, odnosno članovi njegove porodice, koji ostvaruju dohodak od poljoprivrede, ne poseduju nepokretnosti na teritoriji Republike Srbije, osim odgovarajućeg stambenog prostora koji odgovara potrebama pojedinca, odnosno porodice i drugih nužnih ekonomskih zgrada u poljoprivrednom domaćinstvu i zemljišta u površini do dva hektara po članu porodice.