Foto: Canva
Decu pored nosa obično svrbe i oči, uši nepce, a zbog zapušenog nosa često je prisutna i glavobolja, umor i nazalni govor. Rinitis može da bude izazvan alergijom, pa se naziva alergijski rinitis ili virusima i bakterijama.
Simptomi alergijskog rinitisa
Alergijski rinitis je prisutan kod oko 20% osoba, ali je ovaj broj u stalnom porastu zbog jake koncentracije alergena i velikog zagadjenja vazduha. Tokom alergijskog rinitisa dolazi do upale sluznice nosa, očiju i delova uha, sinusa i ždrela. Upalu sluznice karakteriše pojava sekrecije kao reakcija na alergen – protein iz spoljašnosti (alergen – polena trava, drveća ili korova, budj, prašina ili dlake…) . Sklonost razvoja alergijskih reakcija na alergene se nasleđuje od roditelja ali se može javiti i tokom života kod dece čiji roditelji nemaju alergije.
Faze tokom alergijskog rinitisa
U slučaju kontakta sa alergenom dolazi do različitih simptoma – zapušenog nosa, kijanja, curenja nosa, otoka sluznice… Dolazi do pojačanog lučenja sekreta i pritiska u ušima i nosu. Sekrecija iz nosa i zapušen nos mogu da traju danima i mesecima. Kvalitet života dece je često ugrožen zbog lošeg spavanja, umora i otežanog disanja.
Alergijski rinitis – česta bolest današnjice
Alergijski rinitis se češće javlja kod dečaka. Početak može da se javi u svakom uzrastu, mada se najčešće javlja oko pete godine. Pedijatar treba da postavi sumnju na alergijski rinitis i uradi pregled na osnovu anamneze i prisutnih simptoma. Roditelji treba da obrate pažnju na periodičnost i učestalost simptoma zapušenog nosa i tako pomognu u postavljanju dijagnoze. Simptomi zapušenog nosa mogu da budu prisutni tokom cele godine ili samo tokom odredjene sezone. Neka deca mogu da imaju zapušen nos tokom cele godine sa sezonskim pogoršanjima. Postoji blag, umeren i težak oblik u zavisnosti od stepena narušavanja kvaliteta života. Neka deca pored alergijskog rinitisa mogu da imaju i bronhijalnu astmu i atopijski dermatitis kao udružena stanja.
Ambrozija- koren biljke koji dovodi do velikih problema
Polen korova je čest uzrok alergijskog rinitisa (ambrozija od kraja leta do kasne jeseni je jedan od najčešćih prouzrokovača alergijskog rinitisa zbog velike koncentracije alergena u vezduhu). Drugi alergeni kao poleni trava i drveća, prašina i grinje su češći tokom godine sezonski ili konstantno tokom cele godine. Simptomi se obično pogoršavaju prilikom boravka u prirodi i mogu da budu svakodnevni. Deca pored curenja i zapušenosti nosa obično i kašlju jer dolazi do slivanja sekreta i pokretanja refleksa kašlja. Deca sa alergijom u najvećem broju slučajeva nemaju povišenu temperaturu osim ako je virus uzrok povišene temperature kod deteta koje ima alergijgijski rinitis.
Preventivne mere za svako dete
Najveća koncetracija alergena u prirodi je u prepodnevnim časovima tokom vetrovitih dana zbog čega se preporučuje boravak u prirodi posle 11h kod dece koja imaju alergijski rinitis u periodima visoke koncentracije alergena. Ujutru u danima intenzivne koncentracije alergena ne treba otvarati prozore kako bi se smanjio kontakt sluznice i alergena na mínimum. Zbog toga što nije moguće izbeći kontakt sa alergenima iz prirode, po dolasku iz prirode dete treba da se umije, promeni odeću i isprska sluznicu nosa rastvorom morske vode kako bi se smanjila koncentracija alergena. Ukoliko je postavljena dijagnoza sezonskog alergijskog rinitisa pedijatar započinje preventivnu terapiju i pre pojave prvih simptoma u vremenu kada se očekuje početak pojave alergena u vazduhu.
Ukoliko je detetu nos zapušen potrebna je poseta pedijatru koji najčešće odredjuje primenu nazalnog dekongestiva za smanjenje sekrecije iz nosa i olakšanje disanja. Nazalne dekongestive propisuje lekar, ne smeju da se koriste na svoju ruku, koriste se u dozi koju je lekar propisao i ne smeju duže od pet dana u kontinuitetu. Lekar odredjuje uzrast u kome će se nazalni dekongestiv koristiti kao i dozu koja se primenjuje u zavisnosti od stanja sluznice.
Pedijatar odredjuje dozu nazalnog dekongestiva i prilagodjava terapiju za svako dete
Prilikom pojave simtoma alergijskog rinitisa i zapušenog nosa potrebno je da pedijatar za svako dete odredi individualnu terapiju prilagodjenu stanju sluznice nosa i ždrela kao i stepenu simptoma a kod upornih alergija koje se ponavljaju tokom više godina terapiju je potrebno započeti i pre pojave prvih simptoma. Brisevi nosa i grla ukoliko se urade za diferencijalnu dijagnozu najčešće budu uredni a pozitivan nalaz brisa može da bude infekcija na alergijski izmenjenoj sluznici i ne isključuje prisustvo alergije. Sve razloge zapušenog nosa treba da sagleda pedijatar i donese najbolju odluku za smanjenje simptoma.
Pedijatar u odnosu na stanje deteta preporučije primenu antihistaminika, nazalnih dekongestiva i po potrebi nazalnih kortikosteroida u težim slučajevima. Imunološka terapija i desenzibilizacija se preporučuje kod dece koja imaju ponavljenje simptoma uz teže izraženu kliničku sliku i sprovodi je pedijatar pulmolog ili alergolog.
Ksilometazolin pomaže kod simptoma zapušenog nosa
Različiti oblici Olynth spreja i kapi se prilagodjavaju stanju nosne sluznice i stepenu zapušenost nosa, kao i uzrastu deteta. Dejstvo počinje odmah, 5-10 minuta nakon primene i traje do 10 sati. Zbog toga su nazalni dekongestivi jedan od najomiljenijih preparata roditelja jer trenutno pomažu kod simptoma i otpušavaju nos. Postoje sprej i kapi u dozi za mladju decu, za stariju decu i odrasle kao i oblik sa hijalurnonskom kiselinom koji pomaže kod alergijskog rinitisa kod dece starije od 12 godina i odraslih.
Ukoliko se po pojavi simptoma zapušenog nosa započne sa adekvatnom terapijom, simptomi će brzo prestati a komplikacije se smanjuju na minimum. Alergija ili virus kao najčešći uzroci dovode do zapušenosti nosa i ovaj simptom je potrebno ublažiti a nazalni dekongestivi zapušenost nosa popravljaju
Komentari 0