Foto: Freepik
Svi odugovlače, ali nisu svi po prirodi „odlagači“, kaže dr. Josef Ferari (Joseph Ferrari), profesor psihologije sa Univerziteta DePaul. Za 20 posto stanovništva odlaganje je hronični problem. „Reč je o osobama koje se teško prilagođavaju na konvencionalni način života“, kaže Ferari, „o pojedincima koji su hronični ili uobičajeni „odlagači“. Oni ne plaćaju račune na vreme, frižider im je prazan, gube posao jer ne stižu na vreme i sl.“.
Dobra vest je da je, kada su deca u pitanju, odlaganje vredno pažnje terapeuta ili psihologa samo kada prožima svaki aspekt njihovog života – „Kad odlažu školske obaveze, kućne obaveze, druženje sa prijateljima“, kaže Ferari.
Dr. Son Mekkrea (Sean McCrea), docent psihologije na Univerzitetu Konstanz u Nemačkoj, nedavno je objavio rezultate svoje studije o „odlaganju“ koji pokazuju da takvo ponašanje isključivo zavisi od jasnoće postavljenog zadatka: osobe rešavaju na vreme one zadatke koji su konkretni, a beže od zadataka koji su im apstraktni.
„Većina istraživanja je usmereno na razloge zbog kojih ljudi uporno odlažu obaveze i tako sami sabotiraju sebe“, kaže Mekkrea. „Ono što smo zaključili, a što pomaže osobama koje vole da odlažu obaveze, jeste da što se zadatak postavi konkretnije, to je efekat bolji.“
Prema tome, roditelji mogu da pomognu svojoj deci tako što će im zadatke predstaviti konkretnije i tačno im objasniti šta se od njih traži. Ferari, koji istražuje fenomen odlaganja više od 20 godina, kaže da ne postoji gen za takvo ponašanje i da je ono usvojeno vaspitanjem i naučeno. „Naime, otkrili smo da su hronični odlagači odrastali uz roditelje koji su bili distancirani i zahtevni – autoritativni“, tvrdi Ferari. „U tom slučaju, detetu je jedini način negodovanja odlaganje obaveza koje mu nameće roditelj.“
Psiholog Ferari savetuje roditeljima da, umesto da kazne dete jer je zakasnilo ili nije uradilo na vreme neki zadatak, da ga nagrade za ono što je završilo. „Često očekujemo ili 100% ili 0%, ali treba pohvaliti i 80% postignutog cilja, pa čak i 50%. Tako ćete dete motivisati da sledeći put bude još efikasnije“.
Doktor Timoti Pićil (Timothy Pychyl), profesor psihologije sa Univerziteta Karleton u Otavi u Kanadi, slaže se da roditelji treba da paze da ne budu prestroge sudije deci koja vole da odlažu. „Kao roditelji, primećujemo samo mladu osobu koja loše kontroliše svoje ponašanje i postajemo skloni kažnjavanju“.
Pićil upozorava na to da će deca autoritarnih roditelja teže rešavati problem odlaganja kako budu bila u starijem životnom dobu: „Važno je da roditelji budu nežni i podstiču razvoj samokontrole“, kaže Pićil.
Pićilovo nedavno istraživanje bavi se odnosom formiranja identiteta i odlaganja. Studija je pokazala da je veća verovatnoća da će tokom kasne adolescencije obaveze odlagati osobe koje još nisu upoznale svoj identitet. „Ego identiteta samo je deo izvršnih funkcija ega“, kaže Pićil. „Morate biti u stanju da kontrolišete svoje ponašanje i tome se posvetite“ i ističe kako to ne mogu osobe koje ne poznaju same sebe.
Roditelji svojoj deci mogu pomoći u savladavanju veština, poput postavljanja ciljeva, rešavanja zadataka i praćenja napretka. „Veština i volja zajedno će dovesti do uspeha u samokontroli“, tvrdi Pićil.
10 saveta kako deci pomoći da pobede odlaganje:
Nagradite, ne kažnjavajte!
Imajte realna očekivanja, dakle, ne očekujte previše.
Promenite taktiku vaspitanja u skladu sa odrastanjem vašeg deteta. (Ne budite strogi prema 12-godišnjaku na isti način na koji biste bili prema trogodišnjaku.)
Dajte detetu izbor i odgovornost. Nemojte mu uvek samo naređivati šta treba da radi.
Budite model pozitivnog, samoregulativnog ponašanja. Objasnite detetu kako da sebi postavi manje ciljeve i kako da prati sopstveni napredak.
Imajte razumevanja za dete koje je još uvek u procesu pronalaženja sopstvenog identiteta.
Pustite dete da nauči posledice svojih postupaka. Budite psihološka podrška, ali ne spašavajte ga.
Postavljajte detetu konkretne zadatke.
Prepoznajte da odlaganje i odugovlačenje nisu lenjost; ljudi koji odlažu uglavnom su vrlo zauzeti radeći stvari koje možda ne bi trebalo da rade.
Ne zaboravite da je odlaganje naučeno ponašanje.
Autor: Sanja Matasić
Izvor: roditelji.hr / Najboljamamanasvetu
Komentari 0