Foto: Flickr
To su majke koje su posvećenje zdravom odnosu i spremne su da daju ogromne žrtve kako bi obezbedile dobrobit za svoje porodice.
Uprkos njihovim dobrim namerama i napornom radu, većina njih oseća neverovatnu frustraciju.
Iako su njihovi životi, kao i njihove ličnosti nesumnjivo različiti, frustracija je, možda, najsjajnija i najdeblja nit koja povezuje njihove priče. Čak ću biti hrabra da napišem sledeće:
Frustracija je ta koja objedinjuje sve majke. Šta je to, osim ljubavi prema svojoj deci, što često osećamo? Da je to samo obična frustracija, ne bih se toliko brinula.
Postoji određena količina frustracije koja izgleda sasvim prirodno kada je u pitanju upravljanje haosom, a deca su po svojoj prirodi stvarno haotična.
Ali, mi nismo samo frustrirani. U suštini smo pod neverovatnim stresom i ispunjeni teskobom. Bez obzira na demografsku kategoriju, mnogi od nas se stide svog neurednog života i nesposobnosti da sve održimo u jednom komadu, izolovani smo i nesigurni kome možemo verovati, ali i konstantno krivi jer ne možemo svojoj deci dati više od onog što zaslužuju.
Ironija je u tome što smo intezivnije, bolje angažovane i informisanije od bilo koje generacije majki u istoriji sveta, a ipak se još uvek osećamo neadekvatno, poraženo i neispunjeno.
Svakodnevno čujem sledeća pitanja: Šta još moram da uradim/kupim/naučim kako bih ublažila stres i nezadovoljstvo koje osećam? Šta radim pogrešno?
I najvažnije od svega :
Šta nije u redu sa mnom?
Ovo posljednje pitanje ne samo da me boli, već me sve više i više ljuti. Sa moje tačke gledišta, pitanje “ Šta nije u redu sa mnom?” od prezatrpane, marljive majke zvuči kao zbrka ispranog mozga koji je preživeo zlostavljanje. Kao da pokušavaju da shvate šta su to pogrešno uradile da bi zaslužile tako nešto.
“Šta nije u redu sa mnom?” je jednostavno pogrešno pitanje.
Ili na jeziku pesnika Davida White-a:
„To je pitanje koje nas drži zarobljene u razgovoru koji je suviše mali za nas.“
Evo šta mislim da treba da se pitamo umesto toga:
Koje okolnosti doprinose epidemiji frustriranih, sumnjčavih majki u našoj kulturi?
Ili jednostavnije rečeno:
Zašto je današnje majčinstvo toliko frustrirajuće?
Zato sam odlučila da napravim spisak svih faktora koji su doprineli mom radu, mojim ličnim vezama i sopstvenom iskustvu majke. Dok sam radila ovo moja želja je bila trostruka:
Da započnem razgovor dostojan današnjih neverovatnih majki (i naših prečesto minimiziranih problema).
Da imam resurse za deljenje sa svakom majkom koju sretnem i koja se oseća kao da propada.
Da doprem do što više majki ovom porukom: frustracija, stres i anksioznost koju osećate nisu odraz vaše neadekvatnosti. Oni su odraz zbunjene, patrijarhalne kulture koja još nije shvatila koliko je zdravlje i dobrobit majki u interesu svih nas.
Jasno je da nećemo rešiti sve te probleme preko noći pa čak ni tokom svog života. Ali, svako od nas može učiniti prvi i najvažniji korak ka unapređenju sebe kao ličnosti.
Možemo početi da rasklapamo “Šta nije u redu sa mnom?” pitanje, koje nas drži zarobljene, zbunjene, izolovane i onesposobljene.
Bez daljeg odlaganja…
Lista izgleda ovako:
Standardi i očekivanja roditelja su porasli, dok je podrška opala. Pre nekoliko generacija smatralo se potpuno prihvatljivim da se deca tuku, stide, preplaše ili da im se preti kako bi se “naterali” da se normalno ponašaju. Srećom daleko smo napredovali do zdravijih i ljubavnijih roditeljskih praksi. Ali, istovremeno, naša kultura se odmakla od modela zajedničkog vaspitanja dece (bake, rođaci), što znači da pritisak ispunjavanja ovih viših standarda sada često pada na jednog roditelja. Majke taj pritisak najviše osećaju.
Majčinstvo je sveobuhvatno, ali često neadekvatno za posao brige o sebi. Majčinstvo snažno utiče na neke aspekte o tome ko smo mi, dok gotovo ne ostavlja prostora za rast drugih, jednakih delova. Osim ako nismo svesni potrebe da to izbalansiramo van majčinstva (da uspemo da nađemo vreme i podršku da to izvučemo na površinu), celovitost i uspeh mogu se osećati prilično nedostižnim.
Bombardovani smo nerealnim slikama kako majčinstvo i ženstvenost treba da izgledaju i da se osećaju. Marketing, kao i slike koje nam plasira, je svuda oko nas i bori se sa našim ubeđenjima više nego što shvatamo.
Tačno je sve što ste napisali! To je moj slučaj!