U uzrastu između 12 i 16 godina deca najčešće posežu za SOS telefonom, traže savet ili se jednostavno jadaju, iskustvo je Nacionalne dečje linije (NADEL) koja funkcioniše već 12 godina.

To je, kažu u NADEL-u, prirodno jer to jeste uzrast u kom se najčešće preispituje, to je doba kada su misli konfuzne, nedorečene, životno iskustvo nedovoljno, radoznalost ogromna, pa se zbog toga često ostaje bez odgovora na mnoga pitanja, a posebno ona koje se dotiču svrhe života i razvoja ličnog identiteta.

Iako je dečija linija osnovana prevashodno da bi deca mogla da prijave šta ih muči, ali i radi prevencije svih vidova nasilja nad decom, deca pitaju i mnoge druge stvari.

„Traže odgovore najčešće od sebe samih, a sa nama samo dele te svoje dileme. Važno im je da ih neko čuje. O nasilju najteže progovaraju jer ono pravi u duši pustoš, sramotu, strah. Zato se za ovu temu savetnici najdetaljnije pripremaju i tim razgovorima posvećuju posbnu pažnju“, kažu u NADEL-u.

U prvih 9 meseci ove godine odgovorili su na 87.025 poziva, a najčešće su to bili testirajući pozivi, uobičajeni način pripreme dece da se odvaže i započnu razgovor sa savetnikom.

Zatim dolaze konstruktivno-testirajući pozivi, kada deca pozivaju pričajući izmišljene priče ili događaje, a u stvari su to teme koje okupiraju njihovu pažnju, ili ih plaše.

„Oni su takođe često uvod i provera da li zaslužujemo njihovo poverenje da sa nama podele svoja najintimnija razmišljanja, a ima i poziva odraslih, zabrinutih za decu, iako od prošle godine deluje i novi savetodavni servis samo za odrasle, pod nazivom  Roditeljski telefon.“

Inače, tokom devet meseci od početka godine 3.000 je bilo savetodavnih razgovora, uz očekivane teme u vezi sa vršnjačkim odnosima, vršnjačkim nasiljem, opasnostima koje vrebaju od digatalnih tehnologija, ali i zaljubljivanjem, nezadovoljstvom fizičkim izgledom, usamljenošću, roditeljskom autoritetu, prvim bežanjima sa časova, lošim ocenama, lošim osećanjima…