Sudeći po reakcijama javnosti, izjava ministra Šarčevića da će „roditeljima, u krajnjoj instanci, biti oduzimana deca“, izazvala je burne reakcije, ali stručnjaci su ove reči dočekali sa odobravanjem, uz napomenu da su to prve ozbiljnije mere da se stane na put sve jačem antivakcinalnom lobiju.
– Do sada je država pokazala da je nemoćna protiv antivakcinalista, jer nema pravu strategiju – kaže za „Novosti“ jedan ugledni beogradski epidemiolog, koji želi da ostane anoniman. – Sve izrečene kazne su minimalne i poznato je da sanitarni inspektori koji su zaduženi za nadzor sprovođenja vakcinacije, pišu prijave protiv nesavesnih roditelja, ali one, uglavnom, ostaju mrtvo slovo na papiru.
Ipak, izgleda da ministrova izjava nije bila bez osnova, jer pravnici su saglasni da se zakoni dopunjuju. Dakle ono što nije definisano u slovu zakona o obrazovanju i upisu u školu, definisano je Zakonom o zaštiti stanovništa od zaraznih bolesti, koji jasno obavezuje koje su to vakcine koje bi dete trebalo da primi do polaska u školu.
– U Zakonu o osnovnom obrazovanju i vaspitanju nedvosmisleno je navedeno da je škola dužna da sarađuje sa zdravstvenim ustanovama u sprovođenju zdravstvene zaštite dece – kaže Veselin Cerović, dugodogišnji advokat. – Dakle, ovi zakoni se dopunjuju i ne isljučuju jedan drugi.
U Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja pojašnjavaju da sud u parničnom postupku može delimično da liši roditelje njihovog prava, odnosno da staratelj odlučuje o pravu deteta na zdravstvenu zaštitu.
– U tom slučaju, staratelj je taj koji će odvesti dete na vakcinaciju – kažu u Ministarstvu, što ipak ne znači da će se deca trajno oduzimati od nesavesnih roditelja, već će ih kod lekara voditi staratelj kojeg odredi država.
Da država ima ozbiljnu nameru da stane na put neodgovorim mamama i tatama koji ne žele da vakcinišu svoju decu, svedoči i podatak da je za oko 70.000 mališana, koji bi ove godine trebalo da krenu u prvi razred, bila potrebna i potvrda o vakcinaciji.
– Nevakcinisano dete u kolektivu znači rizik, naročito za decu koja zbog nekog osnovnog oboljenja, kao što su imunodeficijencija i maligni tumor, nisu mogla da budu vakcinisana MMR vakcinom – kaže Ivana Begović Lazarević, epidemiolog Zavoda za javno zdravlje Beograda. – Jer, kada je reč o morbilima, jedno obolelo dete može da zarazi od 12 do 18 mališana u svom okruženju.
Svest o potrebi za vakcinacijom ipak raste, a razlog je, kažu stručnjaci, strah. Podaci za poslednjih pet godina pokazuju da je nakon pada broja vakcinisane dece, od 2014. do 2016, došlo do porasta u 2017. i 2018. godini.
– Porast obuhvata je naročito izražen kada je MMR vakcina u pitanju, gde je obuhvat dece u drugoj godini života porastao sa 84 odsto u 2017. na gotovo 99 odsto u 2018. godini – kaže Begović Lazarević. – To je rezultat nedavne epidemije malih boginja u kojoj je obolelo više od 2.000 osoba, bilo je i smrtnih slučajeva, što je uticalo na roditelje da vakcinišu decu. Međutim, i dalje je oko 50 odsto mališana uzrasta od dve do pet godina nevakcinisano MMR vakcinom.
OBAVEZA
PREMA zakonu, obavezne vakcine za decu su: protiv tuberkuloze, hepatitisa B, difterije, tetanusa, velikog kašlja, dečje paralize, oboljenja uzrokovanih bakterijom hemofilus influence tipa B, streptokokus pneumonije, morbila, zaušaka i rubele. Interesantno je napomenuti da u skandinavskim zemljama vakcinacija nije obavezna, ali je više od 95 odsto dece cepljeno.
Komentari 0