Nedavno sam u prodavnici prisustvovala ne tako retkoj situaciji, međutim, nešto me je ovog puta navelo da nastavim o tome da razmišljam i nakon izlaska iz radnje.
Naime, dok sam stajala u redu za kasu, zvuk otkucavanja namirnica i muzike odjednom je prekinuo razgovor koji se odvijao ispred mene. Žena sa devojčicom, rekla bih predškolskog uzrasta, taman je stigla na red kada je njena curica ugledala šarene lizalice u obliku cucle.
“Mama, mogu li da dobijem jednu?”
“Ne, dušo”, uz osmeh je odgovorila mama.
“Ali mama, nemam nijednu.”
“Imamo puno slatkiša kod kuće, dušo.”
“Ali nemamo ovo.”
“Rekla sam ‘Ne’”, odgovorila je majka dok je prelistavala časopis.
Videvši da svoju mamu ne može pridobiti verbalno, devojčica je prešla na sledeću, vidno spremnu, taktiku. Lice joj je poprimilo crvenu boju, a reči nepravednosti i zlobe nekontrolisano su izlazile iz malih usta.
Sledeća taktika je došla još brže – plač. Između plakanja i, sad već poprilično nerazumljivo izgovorenih reči, devojčica je jedva uspevala da udahne vazduh, ali izgledala je prilično uvežbano.
“Stavi jednu u korpu, ali ne možeš da jedeš pre večere.”
“Mogu li samo malo u kolima?”
“Videćemo kada dođemo do auta.”
Krokodilske suze za manje od minut pretvorile su se u široki osmeh.
Ja sam daleko od od savršenog roditelja, ako takav uopšte postoji, ali mislim da znam neke taktike koje su, na sreću, daleko lukavije od onih kojima se služe mali vragolani koji pošto poto žele da dobiju ono što su zamislili.
Iako mama koju sam imala prilike da sretnem tog dana u prodavnici možda neće pročitati ovo, nadam se da ću bar malo pomoći roditeljima koji muče istu muku.
1. “Pitao si, dobio si odgovor”
Ovo je “mama” svih taktika kojom se često služim. Iako koristim i naredne četiri, ovu ipak koristim bar deset puta više. Dakle, ponavljajte sledeći scenario:
Dete: “Mamice, mogu li da dobijem ovo?”
Mama: “Ne, zlato.”
Dete: “Ali mama, molim te.”
Mama: “Pitao si, dobio si odgovor.”
Dete: “Nikad ništa ne mogu da dobijem.”
Mama: “Pitao si, dobio si odgovor.”
Ukoliko dete nastavi diskusiju, samo se pretvorite u robota koji neumorno ponavlja isto.
2. Gotova sam sa diskutovanjem
Dete: “Može li Sanja da prespava kod nas?”
Mama: “Ne, već je bila pre nekoliko dana.”
Dete: “Molim te?”
Mama: “Gotova sam sa diskusijom.”
Dete: “Ali…”
Ali tada mama prestaje da priča, nema reči. Nasmešite se ljubazno, okrenite glavu na stranu i uputite najopasniji pogled, zatim se okrenite i udaljite.
3. “Razgovor je završen”
Dete: “Mogu li da vozim bicikl?”
Mama: “Ne, pada kiša.”
Dete: “Ali obući ću kabanicu, a i samo prska.”
Mama: “Razgovor je završen.”
Dete: “Ali molim teeeeee.”
Mama: “Pitao si, dobio si odgovor.”
Ponovo postajete robot. Zapamtite, vi ste stena.
4. “Nemoj da ponavljam”
Dete: “Želim ove patike.”
Mama: “Ne, preskupe su.”
Dete: “Ali ove mi se ne sviđaju.”
Mama: “Kupuješ ove i tačka. Nemoj da ponavljam dva puta.”
Dete: “Ali ove žeeelim.”
Mama: “Nastavljaš. Upravo si izgubio dezert posle večere.”
Da, u pravu ste, na ovaj način ćete samo navući još kuknjave, ali zapamtite – vaše dete će naučiti dosta.
5. “Odluka je doneta. Ako pitaš još jednom, biće posledica”
Dete: “Mogu li da igram igricu.”
Mama: “Ne, znaš vrlo dobro da je tehnologija za stolom zabranjena.”
Dete: “Neću da jedem za stolom.”
Mama: “Odluka je doneta. Ako pitaš još jednom, biće posledica.”
Dete: “Ali, obećavam.”
Mama: “Rekla sam biće posledica. Nema igranja igrica narednih nedelju dana.”
Pripremite se na nekoliko napada besa, sve dok vaš mališan ne shvati da to ništa neće promeniti. Ovo je samo deo testa na kome se nalazite vi i vaše granice popustljivosti.
Ali ako čvrsto stojite iza onoga što ste rekli, vaše dete će shvatiti da ništa ne može da vam promeni mišljenje.
Na ovaj način vaše dete će vas više poštovati, a vaše odluke biće cenjene.
Nakon nekoliko godina neprekidnog ponavljanja ovih fraza mojoj četvorogodišnjoj devojčici, svakog dana vidim napredak bez suza ili nastavka svađe.
Evo razgovora koji sam vodila sa Šarlot dok sam pisala ovaj tekst:
Šarlot: “Mama, mogu li da uzmem keks?”
Ja: “Možeš jedan”
Šarlot: “A tri?”
Ja: “Konverzacija je završena.”
Šarlot: “Okej, podeliću ga na dva dela, pa ću da imam dva.”
Naravno da u njenom poslednjem komentaru osećam dozu pasivne agresije, ali ne obazirem se, jer još uvek ja dobijam bitku.
Izvor: Yumama
Komentari 0