Foto: Canva
Istraživanja su pokazala da su deca koja potiču iz bogatijih porodica uspešnija u školi i imaju bolje rezultate na testovima u odnosu na decu koja potiču iz siromašnijih porodica. To i nije iznenađujuća činjenica ako se uzme u obzir da bogatije porodice imaju pristup kvalitetnijem obrazovanju. Iznenađujuća je, sa druge strane, činjenica da su naučnici utvrdili da veliki udeo u boljim školskim rezultatima dece ima izloženost opširnijem i sadržajnijem jeziku od ranog uzrasta.
Kakve veze ima razvoj jezika sa školskim uspehom? U pitanju je izloženost pravim rečima i rečenicama, dijalozima koji roditelji vode sa decom. Kako ne bismo previše dužili, nudimo vam primere kako dijalozi, koji predstavljaju predispoziciju za veći uspeh, izgledaju.
Lažna nada u kvantitet
Naučnici su dugo verovali da je obim jezičkog okvira (kvantitet reči) kom su deca izložena, faktor koji diktira razvoj jezičkih veština. Na početku dvadesetog veka, sprovedena je studija na manjem uzorku dece sa ciljem da potvrdi pretpostavku da su deca u bogatijim domaćinstvima izložena većem broju reči nego deca koja odrastaju u siromašnijim domaćinstvima. Studija pod nazivom „Jaz od 30 miliona reči“ je pokazala da deca iz bogatijih domaćinstava čuju čak 30 miliona reči više od onih u siromašnijim. Shodno tome se smatralo da je upravo ta razlika u količini reči ograničavala vokabular ove dece a što je moglo ometati njihov uspeh u školi. Međutim, to nije razlog. Obimnija istraživanja su pokazala da je vrsta jezika i način komunikacije u ranom uzrastu, kada se formiraju vitalne strukture mozga i razvijaju kognitivne funkcije, ono što utiče na usvajanje jezika i celokupan razvoj.
Bitno je kako pričate
Procenjujući veće grupe dece i eliminišući rasnu pristrasnost iz istraživanja (dva glavna problema u pomenutoj studiji), istraživači su ustanovili da se tipovi razgovora koje roditelji vode sa decom mogu uredno podeliti po socioekonomskim grupama. Istraživanje pokrenuto 2017.godine na MIT Univerzitetu pokazalo je da imućniji roditelji razgovaraju sa decom češće i vode sadržajnije razgovore. Razgovori pokreću razvoj jezika i znatno ga stimulišu. To je dokazano korešćenjem MRI skenera. Praćena je aktivnost regija u mozgu dok su deca uzrasta od četiri, pet i šest, slušala priče za laku noć. Što je interaktivniji razgovor bio između deteta i osobe koja priča priču, regije su pokazale veću aktivnost i stimulaciju.
Naučnici sa MIT Univerziteta ističu važnost pričanja SA decom – to je nešto čemu roditelji mogu da se posvete, bez obzira na socioekonomski status. Razgovor podstiče decu, stimuliše ih više nego samo nabacivanje komplikovanih reči.
Druga istraživanja su pokazala kako učestalost i kontekst roditeljske interakcije sa decom utiče na razvoj njihovih kognitivnih i jezičkih veština. Analizirano je kako su roditelji iz različitih socioekonomskih grupa odgovarali na pitanja svojih predškolaca i kako ta objašnjenja utiču na kognitivne sposobnosti dece.
Zašto mehanički jezik vodi ka uspehu – u objašnjavanju je moć
U najnovijoj, još uvek tekućoj studiji, naučnici su okupili decu uzrasta od tri do pet godina iz domaćinstava sa niskim i srednjim socioekonomskim statusom, zajedno sa njihovim roditeljima. Dato im je da se igraju sa setom za igru koji je prilagođen deci a sa ciljem da podstakne radoznalost i veštine rešavanja problema. Spajanjem svih delova upalila bi se sijalica. Naravno, deca su imala mnogo pitanja za svoje roditelje o ovom čudnom novom predmetu. Za potrebe studije su procenjivani odgovori roditelja na pitanja poput „Kako funkcioniše prekidač?“ koja bi trogodišnjak postavio.
Nije bilo velikih razlika u pitanjima koja su deca postavljala, sva deca su tražila informacije i postavljala spontana pitanja. Ali, bilo je razlike u roditeljskim odgovorima. Naime, roditelji iz domaćinstava sa većim primanjima su koristili su tzv. „mehanički jezik” dok oni iz siromašnijih nisu. Mehanički jezik daje detaljne odgovore sa objašnjenjem koje je usmereno na to da dete zaista razume kako nešto funkcioniše.
U objašnjavanju je moć
Na primer, odgovor na pitanje „Kako radi prekidač?” mehaničkim jezikom bi glasio: „Prekidač je povezan sa strujnim kolom. Sada je prekidač podignut što znači da je struja uključena, a kada ga spustimo zatvaramo ga i prekidamo struju.” Nemehaničko objašnjenje bi prosto bilo – „Prekidač služi da ga uključiš i isključiš.“
Pored toga što koriste mehanički jezik, imućniji roditelji su skloniji necirkularnim odgovorima na pitanja dok su roditelji iz siromašnijih domaćinstava imali tendenciju da daju cirkularne odgovore. Cirkularni odgovori jednostavno ponavljaju informacije iz originalnog pitanja bez dodavanja novih informacija.
Na primer:
Ako dete pita gde je otišao tata, cirkularni odgovor bi mogao biti: „Tata je izašao“ — tu nema ništa novo ili informativno. Međutim, necirkularno objašnjenje bi bilo „Tata je izašao da kupi namirnice, da bismo imali hranu za jelo i mleko za piće“ – mnogo informativnije za dete i mnogo verovatnije da će podstaći stalni dijalog.
Drugi primer:
Na pitanje „Zašto plačeš?“, cirkularni odgovor bi mogao biti „Roditelji ponekad plaču“. Dok je isto tako kratko, „Plačem jer sam tužan“, primer više mehaničkog jezika.
Naučnici tvrde da sposobnost i spremnost roditelja da daju sadržajne i informativne odgovore, zavisi od njihovog znanja i obrazovnog nivoa. Ta dva faktora znatno utiču na obim rečnika roditelja. Imajući to u vidu, mogu da objasne jaz koji se stvara između imućnih i manje imućnih roditelja. Takođe, ne treba zaboraviti da taj jaz nije tako striktan, jer i porodice koje pripadaju zlatnoj sredini su sklonije da izlažu svoju decu kulturnim sadržajima, knjigama i okruženjima koja su bogata sadržajima.
Zašto je važno rano izlaganje jeziku
Istraživanja su, takođe, pokazala i da bez obzira na socioekonomsku pozadinu, roditelji često uskraćuju decu za informacije, vodeći se mišlju da deca nisu spremna za njih. Stvari nisu tako crno-bele. Naime, trebalo bi deci pružiti što opširnije obrazloženje jer, bez obzira na da to da li su deca dorasla novim saznanjima ili ne, ona će sama napraviti jezički okvir u kojem će povezati tačke sličnog značenja i referenci, te polako shvatati celinu. Možda neće odmah na početku razumeti kontekst, ali će im reči čije značenje znaju biti putokaz i još jedna stepenica više ka razumevanju. Pokazalo se i da deca žude za visokokvalitetnim objašnjenjima, čak i ako ne razumeju nužno sav sadržaj.
Najveći i najkorisniji zaključak iz svih ovih istraživanja je da, bez obzira na to koji nivo obrazovanja, kakvu vrstu posla imate ili koliko novca zarađujete, ono što će najviše pomoći vašem detetu da usvoji jezik i druga znanja koja će ga pripremiti za školu je kvalitet vašeg angažovanja i razgovora sa njim.
Zajedno tražite odgovore
Radi se o kvalitetu, a ne o kvantitetu, zapamtite! Fokusirajte se ne samo na ono što govorite, već́ i na to kako to govorite. Kada vaše dete postavi pitanje, odvojite malo vremena da kreirate objašnjenje u svom mozgu pre nego što nešto kažete. I NIKAKO nemojte reći „Zato što ja tako kažem“, jer to ne pomaže detetu u učenju niti u tome da vas vidi kao kredibilan izvor informacija.
Takođe, ako ne znate odgovor na neko pitanje, pokušajte da ne kažete odmah „ne znam“ jer tako rizikujete da ubijete radoznalost svog deteta. U današnje vreme gde nam je sve dostupno na klik, možete reći „Ne znam… ali hajde da zajedno potražimo odgovor.“ To je odlična prilika da zajedno naučite nešto novo.
Komentari 0