Foto> Pixabay
Scenario je svima dobro poznat: fina devojka se „polomi” da udovolji svom muškarcu. On dolazi kući s posla, a ona pokušava da zapodene razgovor. On je isključuje, govoreći: „Umoran sam.” Ona sprema večeru koju on jede ispred televizora, da bi mogao da gleda sportski pregled. Ona se trudi da izgleda što lepše; on to ne primećuje. Ali obratite pažnju šta se dešava kad vidi devojku u kupaćem kostimu; ostaje gotovo bez daha. Dijagnoza? Ona oseća da je on shvata zdravo za gotovo.
Poput ulične skitnice s kartonom na kojem piše: Radim za hranu, vaš natpis sada glasi: Radim da skrenem pažnju. Pa, nemoj se više „satirati”, drugarice. Sad radimo po novom sistemu. U starom sistemu, njegov nedostatak pažnje rešavali smo zvocanjem. A ako niste primetili, ono nije davalo rezultate. Kad muškarcu zvocate, on se sve više
povlači.
U suštini, treba da upamtite da, mada je on odrastao čovek, u njemu čuči trogodišnjak koji pati od poremećaja pažnje. Kad god zvocate, vi u njemu budite tog trogodišnjaka, i u roku od trideset sekundi, aktivira mu se „dečačka žlezda”.
To je lakše nego promeniti radio-stanicu. U roku od trideset sekundi on će vas isključiti, i neće vas ponovo uključiti dok zanovetanje ne prestane. Nije važno da li mu pantalone gore i dim ispunjava sobu. On neće čuti nijednu vašu reč. Zato treba da komunicirate ponašanjem… radije nego rečima. Pošto muškarac ne želi da razgovara o osećanjima kao što to čine žene, sve što se izgovori više od dva puta spada u zvocanje. Nikada nemojte od muškarca više od dva puta tražiti da nešto uradi, inače će početi da se oseća kao da ga mama grdi. A kad god mu zvocate, ponašaće se kao svojeglavi tinejdžer i buntovnik
Kad zvocate, on vas isključuje. Ali kada govorite svojim ponašanjem, on će obratiti pažnju na to.
Žene često kažu: „Dečaci su tako slatki. Šta im se kasnije desi?” Po Frojdu, do zbrke dolazi negde u vreme kada uče da idu na nošu. Da bismo bolje razumeli poreklo „dečačke žlezde” i shvatili kako muškarac shvata ženu zdravo za gotovo, najpre ćemo prostudirati ponašanje malog dečaka.
Trogodišnjak želi da bude nezavisan od mame, ali takode želi da bude siguran, zdravo za gotovo, da je ona i dalje u njegovoj blizini. Zato isprobava koliko daleko sme da ode. Neposlušni mali dečak vragolasto zalazi za ugao, i zastaje. Zatim se trkom vraća, da proveri je li mama još tu.
Kod odraslih muškaraca postoji još jedan dodatni korak u sredini tog procesa. Pošto ode, ali pre no što se vrati, baciće pogled preko ramena da proveri: „Šta mama sad radi? Da li zvoca? Da li paniči? Hoće li juriti za mnom?” Od vašeg ponašanja zavisi hoće li otići dalje ili krenuti natrag, ka vama.
Čak i kad muškarac shvata ženu zdravo za gotovo, on će i dalje želeti da se uveri kako je ona negde „u blizini”.
Razmislite koliko je zvocanje uzaludno. Ono ga razuverava i pruža mu priliku da nastavi da se udaljava, znajući da ste vi još uvek tu. Veoma malo se može postići rečima. On neće sesti i reći vam: „Vidi, ja hoću da se olenjim u ovoj vezi. Ali želim da mi i dalje kuvaš i spavaš sa mnom kad god ja to poželim. Zapravo, baš sam se sad napalio… hoćemo li?”
Pomislili biste da je žena koja prihvata takve uslove na nekim teškim drogama. Pa ipak, žene to rade svakodnevno. Neprestano. „Šta se to dogodilo?”, pita se ona. U početku, on se iz sve snage trudio da joj pokaže da je džentlmen; otvarao joj je vrata, puštao je da prva naručuje u restoranu, i tako dalje. Dakle, on zna kako treba postupati sa ženom. Do zanemarivanja dolazi postepeno, bez ikakvog upozorenja, i svakako bez njenog pristanka, tako da ona i ne shvata da se to dogodilo dok ne postane očigledno da je on skrenuo s puta. Tada ona počinje da zvoca kako bi ga navela da se vrati na pravi put.
Kad jednom žena shvati da joj se muškarac po čitav dan izležava, ona često pokušava da mu to kaže na pogrešan način. „Više me ne izvodiš i ne donosiš mi cveće.” Ili: „Nikada ne izlazimo.” To je znak da je ona potpuno u njegovoj vlasti. On se više ne trudi jer je, prema njegovom shvatanju, samo njegovo prisustvo dovoljno da je zadovolji. On joj odgovara: ,,Pa s tobom sam, zar ne?”
Da bi mama navela trogodišnjaka da pohrli nazad ka njoj, ona mora da ostane tik izvan njegovog domašaja. Razlog zbog kojega je zvocanje održava njemu nadohvat ruke jeste to što ona stoji kao ukopana i čeka ga. Ona možda želi da joj on pruži više, da se više trudi ili da joj na neki način pokloni više pažnje. Ali ona i dalje čeka. Kao na čiviluku.
Jedino što je gore od njegovog osećaja da je zaključan u kavezu jeste vaš osećaj da ste vi zaključani u njegovom. Zato i postoji potreba za potpunim zaokretom.
Kad vas on shvati zdravo za gotovo, to znači da ste u njemu probudili istu vrstu ljubavi koju oseća prema svojoj majci, staramajci ili bilo kojoj ženi koja ga je odgajila. Sada ste postali „njegova matora”. Koliko god vi vrištali na njega, on zna da nikuda nećete otići. „Možda mi dupe pomera, ali me i dalje voli i mogu da radim šta god želim.” A to je upravo onaj osećaj sigurnosti koji vi ne želite da mu pružite.
Muškarci znaju da to nije u redu, ali ipak žele da vide koliko daleko mogu da doguraju. Kako mi je rekao jedan muškarac: „Muškarci mogu da se ponašaju bezobrazno onoliko koliko im vi dozvolite.” To ne znači da na svetu nema divnih muškaraca. Ali karakteran muškarac – ili, kad smo već kod toga, bilo koja karakterna osoba – ne želi nešto što sam ne zaslužuje. Zato će svakog pravog muškarca, koji drži do sebe, privući žena koja ne dopušta nikome da je gazi.
Ako vas on shvati zdravo za gotovo, a vi se bez ikakvog objašnjenja malo povučete, to će ga iznenaditi i još će i te kako privući njegovu pažnju. Više se ne ponašate onako kako je navikao i više niste njegova mama. Taj postupak u njemu budi želju za vama kao za ljubavnicom. Ali ako se ponašate kao „njegova matora”, shvatiće vas kao majku i, samim tim, uzeti zdravo za gotovo.
Setite se početka vaše veze, kada ste tek upoznali svog partnera. Tada mu niste zvocali. Najverovatnije ste se prema njemu ponašali kao prema prijatelju. Bili ste opušteni; dobro ste se zabavljali i često smejali. Niste se ustručavali da izrazite svoje mišljenje. On nije bio alfa i omega vašeg života.
Otkad ste počeli sa zvocanjem, vaše ponašanje priča drugu priču. „Svaki tvoj postupak utiče na mene.” Iz tog i samo iz tog razloga, zvocanje ga zapravo nagrađuje. Ne zato što on uživa u tome, već zato što ga ono uverava da vam je do njega stalo.
Negativna pažnja je i dalje pažnja. Ona muškarcu daje na znanje da obraćate pažnju na njega – baš kao što on želi.
Nije važno jeste li vrhunski advokat-krivičar i umete da održite završnu reč od koje se vrti u glavi. Zvocanje mu ipak daje na znanje kakav je njegov položaj, a kakav je vaš. To nije nešto zbog čega on treba da brine ili čime treba da razbija glavu. To ga ne intrigira i ne privlači. Naprotiv, on vas isključuje.
Odlomak iz knjige “Zašto muškarci vole kučke”, Šeri Argov, Laguna 2008.
Izvor: Detinjarije.com
Komentari 0